OČNA KUĆA SFERA učestvovala je na CLAO International Symposium & Congress, Contact Lens Association of Ophthalmologists, Inc.® • June 12-14, 2014 Upoznali smo se sa najnovijim tehnološkim dostignućima po pitanju materijala I dizajna kontaktnih sočiva. Naš cilj je da stečena znanja prenesemo našim korisnicima i na taj način povećamo bezbednost I utičemo na smanjenje komplikacija nosilaca kontaktnih sočiva.

Glavna tema na ovom skupu bile su novine u korigovanju astigmatizma mekim i polutvrdim kontaktnim socivima U predivnom mediteranskom gradu na ovom kongresu razmenjivali smo iskustva sa uvazenim kolegama i vrhunskim svetskim strucnjacima iz oblasti kontaktologije.Zakljucili smo da je i u ovoj oblasti prisutan vidan uticaj novih tehnologija.

Na 45. sastanku nacionalnih predstavnika European Contact Lens and Ocular Surface Congress,koji okuplja 24 Evropske zemlje, Prim.mr.sci.dr Valentini Dimitrijević-Milovanović,Predsednica COLSS-a i Šef Kabineta za kontaktna sočiva Klinike za očne bolesti KCS, izabrana je za Auditora Prezidijuma ECLSO . Ovim je ukazana posebna čast i priznanje Srpskoj kontaktologiji i Oftalmologiji. Prateći svoju misiju, da je profesionalnost,edukacija i briga o pacijentima naš imperativ,Očna kuća SFERA je i ove godine aktivno učestvovala na ovom elitnom evropskom skupu iz kontaktologije,gde je naš stručni konsultant Prim.V.D. Milovanović bila i predsedavajući na sesiji : Soft lens track - Taking soft lens fitting a level higher - Modern lens designs. Mnogo novih saznanja sa proteklog kongresa primenjivaćemo praktično u daljem radu.

Astigmatizam je stanje oka koja se često naziva „ cilindar“. Nastaje zbog nepravilno zakrivljene rožnjače (ispupčene ili zaravljene), koja svetlost ne prelama u svim meridijanima jednako i ne seče svetlosne zrake u tački jasnog vida već je rasipa. Ponekad nastaje i zbog nepravilno zakrivljenog očnog sočiva što takodje dovodi do pojave dioptrije. On se najčešće pojavljuje u kombinaciji sa kratkovidošću ili dalekovidošću.

Simptomi astigmatizma su: zamagljen i nejasan vid na svim udaljenostima, deformisana slika (deformisana štampana slova pri čitanju), brzo zamaranje, držanje glave u kosom položaju (pri čitanju, gledanju monitora i sl.), glavobolje, iscrpljenost i razrokost.

Ova refrakciona mana može biti urođena odnosno prisutna po rođenju ili stečena mana oka usled povreda oka, nakon operacije ili inflamatornih bolesti rožnjače. Kod blagog astigmatizma osoba ne primećuje uvek postojanje poremećaja, jer zamagljen vid ispravlja akomodacijom (prilagođavanje očnog sočiva za gledanje na blizinu). Visoki stepen astigmatizma uzrokuje značajne probleme sa vidom i nemoguće ga je neprimetiti. Ljudi koji boluju od astigmatizma često mogu bolje videti nejasan predmet kada zarotiraju glavu, ili kada drže glavu pod uglom ( kada spuste glavu i gledaju “prema gore”).

Vrste astigmatizma

U zavisnosti od tipa zakrivljenosti rožnjače astigmatizam može biti:

Strabizam je poremećaj položaja oćiju. To je nemogućnost oba oka da istovremeno gledaju u istom pravcu, odnosno u isti predmet posmatranja. Jedno oko gleda u predmet posmatranja, dok drugo oko može da skreće ka unutra, spolja, naviše ili naniže. Paralelni položaj očiju ima veliko značenje za kvalitetan razvoj vida u detinjstvu, a tokom života omogućuje vidnu funkciju bez tegoba.

Uzroci pojave strabizma su brojni. Kod male dece strabizam je često posledica nekorigovane refrakcione greške ( češće kod dalekovidosti nego kod kratkovidosti, a ponekad usled različite refrakcije na oba oka- anizometropije). Kao moguće uzroke nastanka strabizma kod dece važno je napomenuti bolesti oka koje dovode do smanjene vidne oštrine kao što je kongenitalna katarakta, poremećaje u građi ili funkciji mišića koji pokreću oko i poremećaje u razvoju refleksa u mozgu koji su važni za saradnju oba oka u procesu vida. Kod odraslih strabizam može biti posledica različitih bolesti: tumora oka ili mozga, traumatskih povreda, moždanog udara, botulizma.

Strabizam se češće susreće u pojedinim porodicama pa je određena uloga nasleđivanja neosporna. Veća je mogućnost javljanja kod prevremeno rođene dece sa malom porođajnom težinom. Strabizam dečije dobi ima veliku učestalost. Vid nije razvijen pri rođenju nego njegov razvoj započinje gledanjem. Razvoj vida je najaktivniji u prve 2-3 godine života. To je upravo kritično doba za nastanak slabovidnosti kod strabizma.

Tipična je podela strabizma na pravi i lažni tzv. pseudostrabizam (epicantus, velika pupilarna distanca), te na manifestni i latentni. Strabizam može biti kongenitalni i stečeni, unilateralni (na jednom oku) ili alterirajući – naizmenično skretanje i fiksacija oba oka. Osnovna klasifikacija pravog strabizma odnosi se na pokretljivost mišića i smer otklona očne jabučice. Vezano za pokretljivost mišića razlikujemo konkomitantni i paralitički strabizam. Prema smeru otklona očne jabučice strabizam se deli na: ezotropiju- oko skreće na unutra, egzotropiju- oko skreće prema spolja, hipertropiju- oko skreće na gore, hipotropiju- oko skreće na dole.

Za dobar i zdrav vid, neophodno je da očne jabučice oba oka budu u istoj ravni i da zajedno učestvuju u formiranje slike koju gledamo. Ova mogućnost mozga da napravi jednu sliku, a da dobija informacije iz dva oka naziva se binokularni vid. Ukoliko jedno oko skreće mozak dobija dve različite slike koje ne može da obradi. U početku nastanka strabizma osnovni simptomi su duple slike, gubitak trodimenzionalnosti, prinudni položaj glave. Duple slike vremenom nestaju jer mozak nauči da eliminiše sliku koju dobija od oka slabije vidne oštrine, koje skreće i oslanja se na sliku koju mu šalje zdravo oko. Ovo dovodi do nastanka slabovidosti (smanjenog vidnog potencijala) na oku koje skreće, odnosno stanje poznato i kao lenjo oko. Slabovidost je najteži funkcionalni problem strabizma, koji ako se ne leči na vreme, ostaje trajno prisutan.

Dijagnozu je potrebno postaviti što ranije kako bi se što ranije započelo lečenje i sprečila pojava slabovidosti. Pregled se može obaviti već kada dete ima godinu dana. Predviđenim dijagnostičkim metodama stiče se uvid u dubinu poremećaja. Kada se stvori dobar odnos sa malim pacijentom, sva ispitivanja funkcije vida mogu se bez poteškoća obaviti i na sasvim maloj deci. Idealno bi bilo sistematski pregled vida obaviti između 3. i 4. godine godine, a ne pred polazak u školu, kao što je to najčešće do sada bio slučaj. Razvijene zemlje imaju razrađene programe za ispitivanje vida kod dece u dobi od 3-4 godine. Taj model se uvodi i kod nas.

Najčešći načini lečenje strabizma su: optička korekcija refrakcione anomalije nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva, prizma naočare, okluzija- zatvaranje zdravog oka da bi se angažovalo slabovido oko, vežbe okularnih mišića i operacija na okulanim mišićima. Lečenjem postižemo: optimalnu oštrinu vida svakog oka, saradnju oba oka tj. binokularni vid, estetski efekat i u nekim slučajevima bolji položaj glave. Operacija se izvodi kod dece u opštoj anesteziji dok je kod odraslih moguća i lokalna anestezija. Posle operacije često su potrebne vežbe okularnih mišića i odgovarajuća optička korekcija da bi se održalo postignuto stanje. Ponekad je zbog nedovoljne ili prekomerne korekcije na okularnim mišićima potrebno raditi i ponovni operativni zahvat.

Posebno je važno naglasiti da je lečenje strabizma dugotrajno, te da ne daje uvek očekivane rezultate. Ulogu u njemu nema samo lekar nego i dete i posebno njegovi roditelji. Saradnjom svih navedenih dobijaju se uslovi za provođenje svih metoda lečenja.

Najbolja prevencija strabizma i slabovidosti je blagovremeno otkrivanje i adekvatna korekcija postojeće refrakcione anomalije (dalekovidosti, kratkovidosti ili astigmatzma). Ako je potrebno provode se i odgovarajuće vežbe okularnih mišića, kao i zatvaranje-okluzija boljeg oka da bi se dobio maksimum vidnog potencijala uz odgovarajuću optičku korekciju na slabijem oku. Da bi se provela ova prevencija još jednom napominjemo značaj ranog sistematskog pregleda dečijeg vida.

Dalekovidost ili hipermetropija (hypermetropia) je stanje oka kod kojeg se zraci svetlosti prelamaju iza mrežnjače umesto na nju. Usled toga se kod dalekovidih osoba dešava da imaju zamagljen vid pri gledanju na manje udaljenosti i pri dužem čitanju. Dalekovidost najčešće nastaje zbog prekratke ose očne jabučice ili preblage zakrivljenosti rožnjače.

Dalekovidost se može javiti u bilo kom životnom dobu i smatra se da je naslednog karaktera. Kod mladih osoba, ukoliko je dioptrija manja, simptomi mogu da izostanu, ali ukoliko je veća dioptrija simptomi se mogu prikriti dodatnim naprezanjem očnog mišića. To nije preporučljivo jer konstantnim dodatnim naprezanjem oka da se fokusira dolazi do zamora, glavobolja pa čak i razrokosti.

Simptomi dalekovidosti su: mutan vid na blizinu, dvostruke slike predmeta koji su blizu, bol unutar i oko očiju, brzo zamaranje pri čitanju, glavobolja nakon dugotrajnog rada na blizinu.

Staračka dalekovidost ili presbiopija (presbyopia)

Između 40-te i 45-te godine života većina ljudi postaje dalekovida. Staračka dalekovidosti je normalan fiziološki proces i rezultat starenja. Oštrina vida na blizinu se vremenom smanjuje tako da su mnogim ljudima posle četrdesete godine života za čitanje potrebne naočare za blizinu. Ovo se dešava jer vremenom očno sočivo stari, gubi elastičnost i sposobnost prilagodavanja. Prvi simptomi se mogu primetiti kada ruke postaju „kratke” odnosno kada osoba nesvesno počinje da udaljava predmete kako bi izoštrila vid (udaljavanje novina da bi se bolje videla slova). Staračka dalekovidost je proces koji vremenom napreduje i zato je potrebno menjati dioptriju na naočarima za čitanje svakih par godina. Osobe obično same primete da im stare naočare za čitanje ne odgovaraju.

Kratkovidost ili miopija (myopia) je stanje oka kod kojeg zraci svetla padaju na fokus ispred mrežnjače umesto na nju. Zbog toga kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućeno i nejasno i često moraju da polužmure kako bi fokusirali pogled i dobili oštriju sliku predmeta na daljinu.

Kratkovidost najčešće nastaje zbog povećane dužine očne jabučice - axialna (osna) kratkovidost. Kada je oko normalne dužine, ali je nešto veća zakrivljenost rožnjače ili očnog sočiva, optički aparat oka prelama svetlosne zrake više nego što je potrebno i nastaje refrakcijska ili prelomna kratkovidost. Zanimljiva činjenica je da povećanje dužine oka za 1mm povećava kratkovidost za -3D (dioptrija).

Kratkovidost može biti niska (do -3.00Dsph), srednja (-3.00 do -6.00D) i visoka preko -6.00Dsph. Sa stanovišta životnog doba i progresije kratkovidosti razlikujemo stacionarnu (benignu ili školsku) kratkovidost i progresivnu (malignu) kratkovidost- miopiju.

Kod nižih kratkovidosti moguće je imati dobar vid na blizinu, dok ljudi s visokim stepenom kratkovidosti ne vide dobro ni na daljinu ni na blizinu.

Krаtkovidost je veomа često stаnje oka kod velikog broja ljudi. Nastaje u detinjstvu i može da se pogoršava godinama sve dok se ne završi rast oka. Nekа istrаživаnjа podržаvаju teoriju dа je ovaj poremećaj nаsledan tvrdeći da genetika značajno utiče na rast oka i evoluciju kratkovidosti, tako da deca kratkovidih roditelja imaju mnogo veći rizik da i sama postanu kratkovida. Takođe se navodi i uticaj faktora životne sredine: geografsko područje, stil života, dnevne aktivnosti koje su veoma važne za nastanak kratkovidosti. Čak najnovija istraživanja navode da deca koja više vremena provode na otvorenom imaju manje šanse da budu kratkovida.

Školska kratkovidost koja se javlja kod dece od 9 do 11 godina, najčešći je oblik kratkovidosti i obično se zaustavlja u ranim 20-im god na 3 do 4D. Kratkovidost kod adolescenata i mlađih odraslih uglavnom napreduje polako i ima srednju vrednost oko 2D.

Visoka kratkovidost > od 6D obično je progresivna i napreduje više ukoliko se pojavi ranije. Kod visoko kratkovidog oka možemo očekivati degenerativne promene na mrežnjači i veću mogućnost težih komplikacija kao što su degeneracija žute mrlje, glaukomatozna neuropatija ili ablacija mrežnjače.

Simptomi kod dece mogu biti: uporno žmirkanje očiju, potreba da se sedi blizu monitora televizora ili u prvim klupama u učionici zbog blizine table, preterano treptanje, često trljanje očiju, kao i utisak da dete nije svesno udaljenosti predmeta. Među prvim znacima kratkovidosti, kod odraslih, mogu biti mutna slika ljudi i objekata na manjoj udaljenosti (ne prepoznavanje poznatih lica prekoputa ulice, ne raspoznavanje brojeva autobusa i sl), nesigurnost pri noćnoj vožnji, glavobolja pri naprezanju očiju i žmirkanje pri gledanju na daljinu (napor pri čitanju titla filma na TV-u ).

Kratkovidost se koriguje optičkim pomagalima ( naočarima i kontaktnim sočivima) ili refraktivnom hirurgijom.

U ponudi su sve vrste kontaktnih sočiva, kao i veliki izbor najkvalitetnijih dioptrijskih okvira različitih proizvođača, neophodnih za kompletnu zaštitu vida i maksimalnu moguću udobnost i vidnu oštrinu.

• Meka kontaktna sočiva najpoznatijih svetskih proizvođaca (dneva, mesečna, tromesečna i godišnja; sferična i asferična, torična i multifokalna).
• Najnovija silikon-hidrogel kontaktna sočiva najpoznatijih svetskih proizvođača.

Pre prepisivanja gas propusnih sočiva Oftalmolozi-kontaktolozi Očne kuće SFERA određuju topografiju rožnjače – dijagnostičku procenu prednje površine rožnjače.

• Rigidna gas propusna kontaktna sočiva (RGP) različitih poznatih svetskih proizvođača, najsavremenijeg dizajna (sferna, asferna, torična, konična i multifokalna).
• Konična kontaktna sočiva specijalno dizajnirana za pacijente koji imaju keratokonus.

Kontaktna sočiva su optička pomagala koja služe za korekciju refrakcionih mana oka (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, prezbiopija), promenu izgleda oka (kozmetska- sočiva u boji) i lečenje nekih poremećaja prednjeg segmenta oka (terapijska sočiva).

Prema materijalu od koga su napravljena kontaktna sočiva se dele na: polutvrda gas propusna (RGP), meka i najnovija generacija mekih silikom hidrogel sočiva.

Prema učestalosti zamene mogu biti: dnevna, mesečna, tromesečna i godišnja kontaktna sočiva. Zamena se vrši po isteku perioda koji je predviđen za nošenje po proizvođačkom uputstvu.

Kontaktno sočivo se postavlja direktno na oko radi korekcije refrakcione mane, pri čemu ono postaje najvažniji element u novonastalom optičkom sistemu oka. Osim optičke uloge (korekcija refrakcionih mana) kontaktna sočiva mogu imati i kozmetsku ulogu (poboljšanje spoljašnjeg izgleda oka ili promena boje oka), kao i terapijsku ulogu (uz primenu potrebnih lekova u lečenju nekih oboljenja prednjeg segmenta oka).

Pacijenti se najčešće odlučuju za primenu kontaktnih sočiva iz praktičnih razloga - udobnost, postizanje bolje vidne oštrine, širokog vidnog polja. Kontaktna sočiva omogućavaju udobno bavljenje sportskim i raznim drugim aktivnostima.

Meka kontaktna sočiva omogućavaju korekciju kratkovidosti, dalekovidosti (sferična i asferična), astigmatizma do 2.5 Dcyl (torična), kao i prezbiopije (multifokalna) kontaktna sočiva. Adaptacija oka na kontaktno sočivo je momentalna, vid izuzetno jasan, održavanje jednostavno, propustljivost za kiseonik izuzetno velika.

Danas su najčešće u upotrebi meka silikon-hidrogel kontaktna sočiva za planiranu mesečnu zamenu. Dnevna kontaktna sočiva (ujutru se postavljaju, a uveče bacaju) se preporučuju osobama sa učestalim alergijama ili onima koji sočiva koriste samo povremeno.

Najvažniji faktor za zdravlje oka i udobnost kontaktnih sočiva je propustljivost za kiseonik. Obična (hydrogel) meka kontaktna sočiva ponašaju se kao barijera snabdevanju kiseonika ka rožnjači. Kiseonik do rožnjače dolazi na dva načina: kroz suzni film i direktno kroz materijal sočiva. Materijal sočiva treba imati visoku propustljivost za kiseonik, što se ogleda kroz visok Dk faktor. Silikon hidrogel materijal kontaktnih sočiva ima značajno veći Dk, tj. propustljivost kiseonika, u odnosu na hidrogel materijale. Omogućava zdravije oči, kristalno jasan vid i dugotrajni komfor.

RGP- rigidna gas propusna sočiva zahvaljujući novim materijalima od kojih su napravljena omogućavaju veliku propustljivost za kiseonik, a zadržavaju prvobitnu otpornost. RGP kontaktna sočiva omogućavaju vrlo dobru vidnu oštrinu, ispravljanje mnogih refrakcionih grešaka i dugotrajnost ( 1-1,5 god.). Preporučuju se naročito osobama koje imaju visoki astigmatizam, iregularno zakrivljenu rožnjaču ili keratokonus. Infekcije u toku njihovog nošenja značajno su ređe nego kod drugih vrsta kontaktnih sočiva. Zahtevaju duži period adaptacije, mogu se lakše pomerati ili čak ispasti iz oka.

Kozmetička sočiva- kontaktna sočiva u boji

Kontaktna sočiva u boji omogućuju promenu boje oka izrazito, umereno ili samo naglašavanje prirodne boje oka. Sočiva koja izrazito menjaju boju oka izrađena su tako da obojeni deo sočiva u potpunosti prekriva prirodnu boju dužice, dok ona koja menjaju boju umerenije imaju tačkasti nanos boje tako da se prirodna boja oka nazire tj providi. Potrebno je napomenuti pacijentu da je uvek poželjno da se sočivo bira na osnovu probnog seta uz pregled oftalmologa- kontaktologa.

Terapijska kontaktna sočiva

Sočiva za terapijsku primenu izrađena su od specijalnih materijala, izuzetno velike propustljivosti za kiseonik. Koriste se kod povreda oka, abrazije i erozije rožnjače, keratopatija, ulceracija rožnjače, kod sindroma suvog oka, nakon refrakcione hirurgije.

Sredstva za održavanje kontaktnih sočiva

Kontaktna sočiva se moraju pravilno i redovno održavati odgovarajućim sredstvima za tu namenu. Pravilno održavanje kontaktnih sočiva veoma je važno, suprotno može doći do pojave ozbiljnih komplikacija i infekcija. Lekar oftalmolog-kontaktolog je dužan da skrene pažnju pacijentu na ovu činjenicu, kao i da mu pruži sve informacije o odgovarajućem sredstvu za održavanje, kao i pravilnom rukovanju kontaktnim sočivima i njihovom održavanju izabranim sredstvom.

Sredstva za održavanje kontaktnih sočiva mogu biti višenamenska (jedno sredstvo koje istovremeno čisti, ispira, dezinfikuje, čuva, vlaži i uklanja depozite) i sastavljena od više sredstava, pri čemu svaki ima svoju namenu.

Zanimljivosti - istorija sočiva

Kratak pogled u prošlost vodi nas do velikog umetnika i naučnika Leonarda da Vinčija koji je opisao i napravio prvo kontaktno sočivo od stakla (1508), u nameri da pomogne svom prijatelju. Prošlo je, međutim, više od četiri veka dok nije napravljeno sočivo koje se nosi na oku. Optičar iz Kalifornije Kevin Tuhi 1948. godine prvi je počeo proizvodnju za masovnu upotrebu tvrdih gas nepropusnih kontaktnih sočiva. Češki hemičar Oto Wichterle i njegov saradnik Drahoslav Lim, početkom 60-tih godina prošlog veka, objavili su radove o uspešnom sintetizovanju novog materijala od kojih su proizvedena prva meka kontaktna sočiva

Čehoslovacka je postala prva zemlja u kojoj je počela proizvodnja i primena mekih kontaktnih sočiva. Američka kompanija Bausch & Lomb kupila je licencu 1971. godine. Novootkrivena kontaktna sočiva ubrzo su postala hit i preuzela su primat od tvdih gas nepropusnih sočiva.

Danas u svetu sočiva nosi više od 150 miliona ljudi.

U oblasti kontaktnih sočiva možemo da se pohvalimo zavidnim znanjem, a sve to zahvaljujući našoj dugogodišnjoj saradnji sa Udruženjem kontaktologa Srbije COLSS i redovnom posećivanju Evropskih kongresa kontaktologa ECLSO gde pratimo najnovije trendove u oblasti kontaktologije i trudimo se da iskustva domaćih i svetskih stručnjaka prenesemo našim cenjenim klijentima.

U našoj ponudi su i najkvalitetnija uvozna kontaktna sočiva na našem tržištu:

• RGP (gas propusna sočiva) - godišnja - sferna, asferna, torična, konična, multifokalna

• SOFT (meka sočiva) najnovije generacije - silicon hydrgel, sočiva za astigmatizam, multifokalna meka sočiva, dnevna, mesečna, tromesečna, šestomesečna i godišnja sočiva, sočiva za produženo nošenje (terapijska), sočiva u boji koja menjaju prirodnu boju oka (sa i bez dioptrije)

]

Ono po čemu se razlikuje naš Kabinet za kontaktna sočiva, na koji smo posebno ponosni, je ogromno znanje i iskustvo našeg stručnog tima oftalmologa-kontaktologa koji je edukovan u najpoznatijem evropskom kontaktološkom centru i centru za Keratokonus (Centre Hospitalier Universitaire Pellegrin (CHU) Bordo) u Francuskoj, kao i dvadeset pet godina kliničkog rada u Kabinetu za kontaktna sočiva u Klinici za očne bolesti Kliničkog centra Srbije.

Naš Kabinet za kontaktna sočiva je opremljen najsavremenijim kornealnim topografom i autokeratorefraktometrom koji vrši mapiranje površine oka na više od 100.000 tačaka, čime se određuje dizajn sočiva koji je potpuno prilagođen oku. Zahvaljujući znanju, velikom iskustvu i najsavremenoj opremi možemo rešiti i najzahtevnije kontaktološke slučajeve.

Kod nas možete obaviti:

• Kompjutersko određivanje dioptrije
• Subjektivnu proveru vida na daljinu, srednju daljinu i blizinu
• Topografiju rožnjače-dijagnostička procena prednje površine rožnjače
• Pregled za određivanje vrste, dizajna i jačine kontaktnih sočiva
• Stručnu obuku nosilaca kontaktnih sočiva prilikom rukovanja sa kontaktnim sočivom
• Redovne kontrolne preglede pacijenata koji nose kontaktna sočiva, kao i praćenje nosioca sočiva
• Fitovanje i prepisivanje svih vrsta kontaktnih sočiva
• Fitovanje svih vrsta kontaktnih sočiva kod dece svih uzrasta
• Poručivanje mekih kontaktnih sočiva najpoznatijih svetskih proizvodjaca (dneva, mesečna, tromesečna i godišnja ; sferična i asferična, torična i multifokalna).
• Poručivanje najnovijih silikon-hidrogel kontaktnih sočiva najpoznatijih svetskih proizvođača
• Poručivanje polutvrdih gas propusnih kontaktnih sočiva (RGP) poznatih svetskih proizvođača, najsavremenijeg dizajna (sferna, asferna, torična, konična i multifokalna)
• Poručivanje koničnih kontaktnih sočiva specijalno dizajniranih za pacijente koji imaju keratokonus
• Poručivanje terapijskih kontaktnih sočiva
• Poručivanje kontaktnih sočiva u boji (bez dioptrije i sa dioptrijom)

Raspolažemo velikim brojem probnih setova mekih (dnevna, mesečna, za produženo nošenje, sferna, torična i sočiva u boji), kao i gas propusnim polu tvrdim (RGP) sočivima za regularnu ili iregularnu rožnjaču (keratokonus, posle transplantacije rožnjače, visoki astigmatizam).

Takođe, raspolažemo setovima za ROSE K2 sočiva koja su najprepisivanija sočiva na svetu za keratokonus i posle transplatacije rožnjače (keratoplastike). To su specijalna sočiva izuzetno komforna kojima se postiže bolja vidna oštrina zahvaljujući boljoj kontroli aberacija.

Proizvođači sa kojima sarađujemo su sledeći: Alcon, Menicon, Cooper Vision, Bausch & Lomb, Soflex. Posedujemo i specijalna kontaktna sočiva za bebe kojima je operisana urođena katarakta.